Кунлик Қуръон тиловати "вирд" деб аталади. Араб тилида "вирд" деганда "сув бўйига келувчи киши" тушунилади.
Бунга мисол:
وَلَمَّا وَرَدَ مَاءَ مَدْيَنَ
"(Мусо) Мадян сувига етиб келгач..." ("Қосос" сураси, 23-оят).
وَجَاءَتْ سَيَّارَةٌ فَأَرْسَلُوا وَارِدَهُمْ فَأَدْلَىٰ دَلْوَهُ
"Ва йўловчилар келиб (қудуққа) сувчиларини юбордилар. Бас, у челагини ташлади..." ("Юсуф" сураси, 19-оят).
Демак, "вирд" Қуръон ўқиш билан қалбни суғориш бўлади. Дуоларимизда қайта-қайта такрорлаганимиздек "Қуръон қалбнинг баҳори" бўлиши учун уни ўқиш билан суғориб туриш лозим.
Кунлик Қуръон тиловати "вирд" деб аталади. Араб тилида "вирд" деганда "сув бўйига келувчи киши" тушунилади.
Бунга мисол:
وَلَمَّا وَرَدَ مَاءَ مَدْيَنَ
"(Мусо) Мадян сувига етиб келгач..." ("Қосос" сураси, 23-оят).
وَجَاءَتْ سَيَّارَةٌ فَأَرْسَلُوا وَارِدَهُمْ فَأَدْلَىٰ دَلْوَهُ
"Ва йўловчилар келиб (қудуққа) сувчиларини юбордилар. Бас, у челагини ташлади..." ("Юсуф" сураси, 19-оят).
Демак, "вирд" Қуръон ўқиш билан қалбни суғориш бўлади. Дуоларимизда қайта-қайта такрорлаганимиздек "Қуръон қалбнинг баҳори" бўлиши учун уни ўқиш билан суғориб туриш лозим.