Маъруф Кархийдан:

“Роббингиз билан ўртангизни қандай ислоҳ қилгансиз?”, деб сўрашди. У зот: “Ибн Саммак раҳимаҳуллоҳнинг мавъизаси билан” деди. “Бу қандай бўлди?”, деб сўрашди. У зот: Кўфада юрган эдим. Аср намозини ўқишга бир масжидга кирдим. Намоздан сўнг кишиларга ваъз айтаётган кишини кўрдим. Ўзимга: “ўтириб, сўзларини эшитаман”, дедим. У шундай дерди: “Кимки Аллоҳ билан баъзи-баъзида бўлса, Аллоҳ ҳам у билан баъзи-баъзида бўлади. Кимки Аллоҳдан юз ўгирса, Аллоҳ ҳам ундан юз ўгиради. Кимки Аллоҳни борлиғи билан қабул қилса, пешвоз чиқса Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло унга Ўзининг комил раҳмати ила пешвоз чиқади”.

Унинг бу сўзлари мени даҳшатга солди. Қалбимни қаттиқ таъсирлантирди. Ўзимга: “Агар Роббим менга имкон берса мен шу ҳолатнинг энг олийсига эришаман” дедим. Роббимга бутун борлиғим билан юзландим ва Роббим ҳам менга кенг раҳмати ила юзланди”, деб жавоб бердим.

Telegram oʻzanidan

Send as a message
Share on my page
Share in the group