Хьо дакъа дацанаш махь йоьтта.

Бир киши қабристондан қабр сотиб олибди ва унга исмини ёздирибди. Ва ҳар замон келиб, зиёрат этиб туришга қарор қилибди. Кўп ўтмай, эриниб, у ерга бориб туришдан тортила бошлабди. Бу орада қабр ҳам қаровсиз, қўрқинчли бир ҳолга келибди. Кўриниши ўзгарибди, тупроқ ва хас-хашакларни ўзи қолибди. Ниҳоят, бир куни келиб қабрининг олдида турибди ва: “Сени ташлаб қўйдим. Ахир сен бу менман-ку! Ўзимки унутар, ташлаб қўяр эканман, суюклигим, дўстим ва болам нима қилган бўларди, оилам ва аҳбобларимчи?” дея ўзига нидо қилибди.

Ибрат олинг ва маъносини яхшилаб чақинг.

https://t.me/arabicuz

Send as a message
Share on my page
Share in the group